Starke, tandem bicikl, bedževi i 300 gostiju — jer zašto ne?
Često osetim bojazan u ženskim rečima koje odzvanjaju strahom imenovanim — „a, šta će drugi da kažu“.
— Znaš, mnogo je lepo to što na Frajeru prikazuješ, ali ja imam baaaš puno gostiju, ne mogu da napravim neobično venčanje. Doći će mi rodbina sa svih strana, znaš, oni očekuju da izgledam kao puslica torta…
Sve razumem. Stvarno ste grozne snajke ako na dan svog venčanja ne ispoštujete sve druge osim sebe. Znam da je ovo Balkan i da je veoma teško mrdnuti se iz ustaljenih okova, ali ono što hoću da vam kažem jeste sledeće: venčanje je samo jedan u nizu događaja pristajanja na tuđe kriterijume, tuđa merila kako bismo bili podobne, dobre, „dostojne udaje“.
Razmislite dvaput o sebi pre nego što stavite sav taj nakit. Granicu između drveta bez mogućnosti govorenja i žene koja voli i ceni druge kao što voli sebe, postavlja niko drugi do onoga ko u taj odnos ulazi.
Elem, zašto mi se jako dopalo Natašino i Goranovo venčanje? Osim činjenice da su njih dvoje beskrajno šarmantni i otkačeni. I da sam luda za bajkovima. Znate, oni su na svom venčanju imali baaaš puno gostiju. Koliko je to puno? Da li vam je 300 dovoljno?
Uprkos mnogobrojnosti i raznobrojnosti gostinskih karaktera, ostali su verni sebi i svom stilu. Naravno, postoje kompromisi koji vam ne predstavljaju problem, ali o ključnim stvarima dogovarajte se samo vas dvoje.
A kako je tekla moja i mladina priča? Nataša i ja se nismo zaljubile jedna u drugu na prvi pogled. U prepisci mi je napomenula da se ona i njen muž ne bi baš prijatno osećali među svim tim „savršenim“ mladencima koji se na Frajeru pojavljuju. Zaista me je naterala da se dobro zamislim.
“ Lepo i srećno. To su za mene venčanja. Mini-pobeda u ovom hudom svetu mabar na jedan dan.Ivy M2
Zato sam zamolila Natašu da se nađemo i porazgovaramo. — Mislim da bi zaista šteta bila da devojke ne čuju tvoju priču. Veliko venčanje, očekuje se „klasika“, a vi ste bili potpuno svoji.
„Ako u početku nismo znali šta hoćemo, jasno smo znali šta ne dolazi u obzir. Ja sebe nisam mogla da zamislim u klasičnoj venčanici, mladoženja nije želeo odelo. Odlazak na stadion Partizana bila je moja i Ptičica ideja, a bakljada se u navijačkom društvu podrazumevala. Tandem bicikl takođe je bio neizostavan, njega smo za 600 din. iznajmili na Adi.”Nataša
„Želeli smo bedževe, koji će gostima ostati za uspomenu. Na internetu smo pronašli dizajnera (Aleksandar Topić — PINJUNKY) koji je uspeo da nacrta nas dvoje. Tražili smo da nas oboji u 6 različitih boja. Mladenci i kumovi imali su drugačije bedževe od ostalih na kojima je pisalo: nevesta, ženik, dr kum i sudbina.”
„Za moju haljinu se pobrinula divna Jovana Životić. Želela sam samo svoju, jedinstvenu haljinu. Dobila sam divnu, kratku, udobnu, negužvajuću haljinu koju sam mogla da nosim i na starke, što je bio jedan od uslova. I što je najvažnije, posle svadbe nisam morala nikome da je vratim.”
Jedan mali savet — budite obazrive prilikom izbora patika ukoliko ih želite uz venčanicu. Ne idu baš svake patike na svaku haljinu. Nataša ih je sjajno ukomponovala, kajsijasta boja se uklapa sa nijansama haljine, sve se preliva i ništa nije prenapadno. Zametiti da su ove tike bez bertli što im daje poseban, elegant šmek.
„Želela sam da ličim sa sebe, da budem romantična, a pomalo šiz, da mi bude prijatno u onome što nosim i da do kraja večeri ne poželim da se presvučem.”
„Želela sam da moj bidermajer bude nežan, romantičan, a opet pomalo divlji i dobila sam buket za koji se vredelo boriti.”
Odelo sa fazon-zakrpama, leptirka i bedževi baš se vole sa mladinim starkama i romantično-ležernim stavom.
Kajsijasto i narandžaste cvetnice uz lila sinto cveće, lepo li se slažu! Uvek se divim dekoraterim koji preobraze na prvi pogled ne baš tako izgledne prostore. Sukulente i balvančići odlično opuštaju atmosferu velikih dvorana.
„Imali smo dva benda i trubače. Soul Touch iz Valjeva svirao je prva dva sata, dok nije počelo venčanje. Posle venčanja usledili su narodnjaci, do torte. Tada su došli trubači, a posle svih ceremonija počela je žurka sa prvobitnim bendom sve do kraja. Nismo imali prvi ples, ali je bilo dosta „prljavog plesa“, najmanje 3 kola, jedan vozić i na kraju naravno bis.”
„Osim bedževa koji su svima ostali za uspomenu, svim gostima poklonili smo domaće medenjake u obliku srca, koje je, zajedno sa komšinicom pravila moja mama, a koje smo u posebne kesice upakovale svekrva i ja.”
“ Najemotivniji momenat bio je kad smo posle slavlja, mrtvi umorni, konačno došli svojoj kući, shvatili da umiremo od gladi, otvorili teglu eurokrema i mazali ga na hleb… Dokaz da se u našim životima ništa suštinski nije promenilo.Nataša
Šta je po tebi najbitnije u organizaciji jednog venčanja?
„Najvažnije je da znaš šta hoćeš i da stvari do kojih ti je veoma stalo prepustiš ljudima čiji je to posao.”
„Da probaju, istražuju, maštaju i suptilno ubede budućeg muža da je sve ono što su smislile upravo ono što je i on želeo.”Nataša — poruka za mlade
Jer kada ubedite budućeg muža ubedile ste i sve njegove. Onda onaj nadžudženi nakit može i da stoji u kutiji na dan venčanja, a vi možete da obujete starke i plešete sa svojim čovekom dugo u noć.
Nadam se da vas je ova priča inspirisala na spontanije varijante i brojnije slavlje. Nije nemoguće. Bitno je samo biti dovoljno ubedeljiv.
