Na pitanje zašto sam još uvek tako beznadežno zaljubljena u Beograd mogla bih da odgovorim vrlo kratko – zbog ušuš mesta i ljudi koji su u njima mogu naći. Jedno od takvih mestašaca sa šmekom jeste prodajna Galerija 1250. A ona je baš sve štono se o keramici može izmaštati!
Zašto je ova čudna kombinatorika brojki vezana za keramiku? 1250. Misterija cifara jedne letnje večeri je otkrivena. Sedim sa drugaricom, naravno, keramičarkom, koja priprema svoju prvu samostalnu i koja ima baš nešto važno da mi kaže... Ona i njene kolege otvaraju prvu galeriju u gradu koja je od glave do pete preobučena predmetima od keramike! A ako nisam znala, na tim visokim temperaturama glina lagano cvrči i peče se. E, pa sada znam.
Ubrzo potom, na otvaranju te radnjice sa šmekom sobe, gomila nekog mladog i kreativnog sveta. Smeštam se udobno u ovaj sobičak i želim da u njemu zauvek ostanem. Pogled mi luta po svim predmetima koji su rukom tvoreni. Iz njih govore jasno i glasno raznovrsne ideje, raznoliki senzibiliteti nove umetničke scene Srbije.
Oni su Miona Stefanović, Ivana Špoljarić, Iva Brkić, Marija Seman i Igor Stangliczky. Do sada su izlagali po raznim galerijama i festivalima, a onda su se dosetili. Udružili snage i prvu autorsku keramičarsku galeriju otvorili. Zagrejali peć i temperaturu na 1250 stepeni podigli.
Šta sve u Galeriji 1250 možete osim ovih divnih i susretljivih stvaralaca naći? Osim upotrebnih predmeta od keramike, između ostalog, i čistu umetnost. Bacite u zaborav hipermarkete kada se nameračite da kupujete poklone za useljenje, rođendan, venčanje ili kakvu drugu zgodu. Bilo da ste naklonjeniji skulpturama i zidnim kompozicijama ili pak crtežima i akvarelima, komad umetnine čeka da ga otkrijete.
U gostima kod ovih nasmejanih ljudi, piju se kafe iz cvetnih šolja, a kolači se grabe iz tufnastih činija. Mislim da sam našla svoj portal u lepši svet. Dakle, šta se sve od keramike može izraditi? Kakve keramičke tvorevine možemo u svakodnevnom životu upotrebljavati?
Da li je moguće naručiti neke personalizovane komade porcelana? Može li se postojeći dizajn i ideja nekada prilagoditi određenoj svrsi?
Iako ove ljude spaja ista ljubav prema keramici, osobeni stilovi im se umnogome razlikuju. Njihove različitosti sjajno se nadopunjuju i ostavljaju prostora različitoj vrsti publike. Bilo mi je interesantno da svako od njih kaže ponešto o radu svog kolege. Sedeli smo i ćaskali o tome šta je u ovim radovima od njih kao pojedinaca utisnuto.
Zanimalo me je kako vide budućnost keramike u Srbiji. Ima li ljudi koji cene unikatne umetnine?
Što se mene tiče, dovoljan razlog da poželim svaki deo ovog prostora. Mogu vam reći da sam postala potpuno predvidiva i da već svi moji prijatelji znaju odakle će njihov poklon poteći. Pored nastojanja da podržim kreativne i talentovane ljude, zvanično sam pomahnitala za svakim delićem ovog prostora (od nameštaja koji su sami umetnici restaurirali, do svega ostalog što se u radnji može naći).
Slobodno zakoračite na prvi sprat Čumićevog sokačeta, pitajte, uživajte i razgledajte. Nadahnjujte se svakim predmetom jer umetnost je tu da bismo je dodirnuli i zajedno tumačili. A onda vam se sasvim slučajno može desiti najveća magija. Kada prepoznate „svoj komad", umetnik vam pokloni delić svoje duše i ostavi vam je na čuvanje uz puno poverenje. Čuvajte je, jer ona je fina i nežna poput porcelana, ali zadivljujuće postojana i monumentalna. Visoki su to naponi i visoke temperature svesti. 1250 stepeni, eeeej! Nije mala stvar. Odvrnite tu peć i ljubavlju je zagrejte, temperaturu sada već dobro znate.
