Prođe godina. Očas. I dođe mi da se osvrnem na taj dan. Ne zato što mislim da je venčanje tačka našeg novog početka. Brakom smatram momenat od kada se ljudi zajedno bude, raduju, plaču i bore svakodnevno. Ovo je bio jedan dan bez briga, trenutak čiste sreće i radosti. Priliva emocija, grljenja, ljubljenja sa najbližima i podsećanja kako ništa u životu do toga nije važnije.
Kod nas nije bilo pompezne veridbe. Nismo se zaprosili na nekom ostrvu, na romantičnoj večerinki uz sveće i vino. Jednog trena smo skupili neku kintu na gomilu, pogledali se i nasmejali. Shvatili da hoćemo to. Želimo da pokušamo. Hoćemo našu priču. Našu žurku za drage ljude i porodicu.
Bilo je straha, i te kako. Od vezivanja, od promene, od uloge nečije žene. Šta sam uradila? Suočila se sa svojim strahom, uskočila u igru kao protivnik svadbi svim srcem kako bih organizovala sopstveno venčanje. I mnogo mi se dopalo. Tako su zasejani počeci Frajera. Iz straha je počelo da se pomalja nešto malo što nisam umela da prepoznam. Znak da sam spremna.
Pozivnice
✂ DIY
Trebalo je najpre da pozovemo ljude. Žurka, žurka! Dopala nam se ideja da ljudima poklonimo nešto što je prošlo kroz naše ruke i što predstavlja naš pečat. Na venčanju je bilo podosta DIY momenata, a zanimacija oko pozivnica bio je jedan od takvih.
Mlada
Poslednja nedelja pred venčanje je ludnica, budite spremni na to. Probu frizure i šminke nisam imala, niti želela. Zamislila sam prirodan izgled i frizuru „u stranu“. Pomalo vintage, čupavo, funky i mislim da sam se sa šminkerkom i frizerkom dobro razumela.
Venčanice najpre nisam uopšte gledala, tačnije nisam mogla da ih smislim. Tona sintetike koja se lepi i u kojoj treba da izgledam kao torta — ne, hvala. Haljina nije smela da bude utrpana, nikako nije dolazilo u obzir da mi u njoj bude prevruće i morala sam slobodno da đuskam i da se krećem. Na kraju je igrom slučaja izboru haljine kumovao Svetleći, zajedno smo prelomili da je to haljina za mene.
Mladoženja
Naravno, moj čovek, inače sportski tip, odela nije nosao. Kravatu nije mogao da smisli! On da nosi simbol ropstva i uštogljenosti — nema teoretske šanse. Ešarpa umesto kravate, sivo odelo za malo opušteniju varijantu elegancije i lila čarape.
Pustite vaše muškarce da se izraze, zapanjićete se koliko kreativnog potencijala nose u sebi. Kada je izjavio da želi brojeve za stolove sa ružicama i detalje lila i puderroze boje, opet sam se zaljubila.
Koncept
Svaštarski. U pravom smislu te reči. Koncept je bio da se dobro provedemo, makar padale ćuskije. Svetleći je bio muzički urednik, a ja kreativni direktor. Kako sam gledala raznorazne inspiracije, želela sam od svega sve! I rustika, i vintage-a, i shabby chic-a, i romantike. Na kraju se iz tog sveg zamešateljstva izrodio jedan porodični koncept prepun uspomena iz naših kuća.
Kićenje gostiju
Savremenim „ruzmarinima“ od keramike. Drugarica keramičarka nam je izradila bedževe za dečake i narukvice za devojčice u koje je bukvalno utisnut oblik ruzmarina.
Od kuće, držeći se za ruke
Nisam nas videla u nekom hotelu ili vili. Želela sam da zajedno krenemo od kuće držeći se za ruke bez prevelike pompe i presije. Spontano, bez režiranja momenata. Da odemo na neka mesta koja volimo, uradimo pokoju fotku i krenemo u dan.
Crkva Ružica, Kalemegdan
Crkveno venčanje u crkvi Ružici na Kalemegdanu. Bilo je vrelo i veselo. Puno prijatelja, vizantijsko pojanje i atmosfera koja smiruje i nadahnjuje.
Just married!
Dolazak brodom
Spustili smo se lagano na reku i brodićem prevezli do splava. Majkl Džekson je pevao Don't Stop Till You Get Enough dok smo pristizali, neizvesnost i slatka neverica. Svi dragi ljudi na jednom mestu, cika, vriska i euforija. Naježila sam se kada sam ih sve pogledom obuhvatila. Priceless.
Dekoracija
Na ulazu su goste dočekale crno-bele fotografije naših roditelja, tetaka i teča, strina i stričeva u vreme njihovih venčanja. Guest book da nam dragi ljudi upišu svoje utiske, bračne savete, dosetke i pošalice. Na velikom projektoru smenjivale su se fotografije nas dvoje iz klinačkih dana. Do jednog momenta kada smo se sreli i nastavili sa zajedničkim fotografijama.
Postavka stolova
Preko stolnjaka prostrto američko platno pa „ozgor“ vezeni stolnjaci. Cveće u niskim belim vazicama, DIY balvančići kao postolje za kartice i za svakog gosta po čuvarkuća na poklon.
Porodične uspomene
Bicikl mog pokojnog deke zauzimao je posebno mesto. Pored njega kovčeg u kome je baka donela svoju spremu. I njihove stare predratne fotografije dopunjene raznoraznim starinarnicama. Bilo je tu svega — gvozdene pegle, starog tasa, omiljenih knjiga, naših fotografija u rustičnim ramovima.
Orobili smo rodbinu i roditelje, spakovali sve u jedan kombi i u restoranu se pojavili kao pokretni cirkus. Sve je imalo svoj smisao i značaj pa smo time dekoraciju zarad dekoracije izbegli i okružili se nama bitnim stvarima.
Slatki sto
Umesto gomile torti. U skladu sa provansalskim motivima, lavandom iz mamine bašte — makaroni sa ukusom lavande, čokolade i vanile. Popkejkovi, kapkejkovi i kolačići LOVE koji su se kasnije pojavljivali na brojnim venčanjima.
Pokloni za goste
✂ DIY
Čuvarkućice sa našim skrivenim inicijalima u natpisu loVe wIns.
Prvi ples
Nakon građanskog venčanja, prvi ples. Zoe Kidah u Zemlji gruva, Čudesni svetovi i baćata koja prerasta u opštenarodnu lambadu. Vesela je, vrcava, pozitivna i uz nju smo uvek radosno vrckali ispred ogledala. Drugarica nam je dala par časova plesa, imali smo koreografiju koju smo uvežbali nedelju dana pred venčanje, smejali se i zajedno učili da plešemo.
Plejlista & Natural Woman
Dva sata programa starogradskog benda, a zatim žurka uz dobar fank. Jedna od stvari zbog kojih smo se najviše radovali — St. Louis band i sjajni ljudi koji praše dobar gruv.
Obično je Svetleći taj koji zabavlja ljude uz gitaru i dobar zvuk, ali ovog puta sam želela da ga iznenadim. Samo kojom pesmom? Natural Woman Arete Frenklin. Ambiciozno.
Dancin' all night long
Torta
Kako smo silno želeli da zabavimo naše goste bez folklora, bacača plamena i sličnih stvari, sa zadovoljstvom smo preuzeli ulogu zabavljača na sebe. Imali smo par skečeva za koje niko nije znao, a jedan od njih bio je „slatka mala izvrnuta torta“ kao motiv izneverenog očekivanja pompezne svadbene torte. O, da. Naseli su. Ubrzo je usledila i ona prava.
Vatromet
I vatromet. Da ublažimo stres zbog torte. Stars u pozadini. Svi je znaju i svi pevaju. Pun mesec nad Beogradom i poneka zvezda.
Svetleći nastupa
Born to be wild u cvetnom takmičarskom odelu i omaž njegovoj velikoj ljubavi — skijanju. Ništa droga, ništa alkohol, samo iskonsko sveopšte ludilo.
Najemotivniji momenat
Prepletanje ruku. Podrška i duboki pogledi koje samo mi prepoznajemo. Ulazak na splav i doček svih dragih ljudi. Zagrljaj nakon pevanja Natural Woman. Ples sa ocem i bratom. Ima nečeg arhetipskog i dubokog u tom simboličnom „odvajanju od porodice“. Iako već dugi niz godina ne živim u roditeljskoj kući, nisam mogla da se otmem tom jakom utisku „odlaska od roditelja“.
Da li je sve bilo „savršeno“? Ne znam i ne zanima me. Kvalitet braka neće zavisiti od kvaliteta venčanja. Šta će se desiti kad Frajer više ne bude frajer i kad bidermajer uvene?
Ono što znam je da nije lako. It's been a rough year… Ali je vredno rizika. Baš zbog onih skrivenih momenata kada se podupirete dok niko ne gleda. Kada vrištite dok ide „vaša pesma“ i plešete divlje. Kada se hrabrite dok nosite muku na zajedničkim plećima.
Brak nije bajka, a nije ni venčanje. Uštinite se, otvorite oči i prožmite se svakim trenutkom. Jer to je vaš život. Najlepši i najbolji. Proživite ga zajedno u svoj njegovoj bedi i sjaju. Drugi nemate.
Da nam svaki dan bude novi početak.
