Frajerska slavlja
Kretanje. Promena slika. Putovanje. Stapanje drvoreda, neba i puteva u bezobličnu masu zeleno-plave boje.
Uljuljkavanje, smirivanje zvukom šina. Ritmičko klackanje napred nazad, levo-desno, vraća osećaj mira. Poput nesvesne sigurnosti iz kolevke opasane zaštitom koja se ne vidi, one koja se samo na osećajnom nivou registruje.
Jedan od mojih neobjašnjivih fetiša jeste i ljubav prema vozovima. Da li zbog dečije navike i čestog putovanja prugom, osećaj klackanja ostavlja mi prostor za umirenje uma. Možda je jedan od najvećih događaja onaj iz lokomotive na mestu mašinovođe. Osećaj upravljanja brzinom po predvidivoj putanji. Samo da ne izleti(m) iz šina!
Kada strah probije granice, otvorim oči i vidim da sam u koloseku. Baš tamo gde treba da budem.
Pasija se vremenom razvijala pa smo voz i ja ostvarili intimnu vezu. Dovozio me je na vikend-časove glume kada ćale ne zna, zatim me je kao studentkinju nekim vikendima i vraćao kući. Onako spontano kupim si žvake i za iste novce kartu, ponesem knjigu, sednem u kupe i klaj-klaj.
Voz me je ispunjavao osećajem slobode i brzine, življenjem na različitim mestima na kojima grabim dah da ispunim pluća još većim Komadom. Vazduha i života.
Zato često u mimohodu sa obavezama projurim Glavnom železničkom stanicom, tek da joj mahnem. Njoj, staroj dami zagaslog sjaja i izbledelog odraza negdašnjih vremena. Kroz ušnu školjku probija dolazak novog voza dok strpljivo koči kilometrima ranije.
Voz je živo biće koje ima dušu.
U tom razmišljanju nađe me jedna Bojana, prelepa apsolventkinja medicine, buduća mlada glasnog, bistrog osmeha. Ona i njen čovek žele pre-wedding session pa bi bilo zgodno da ga osmislim, stilizujem i organizujem.
Shvatih da je velika ljubav između njih dvoje uspela obostranim zalaganjem i čestim putovanjem na relaciji Beograd/Banjaluka – Minhen. Bila sam tako ubeđena da se veza na daljinu istroši, brzo izliže i retko kad završi bez ozleda na duši.
Uživala sam u ovom demantovanju.
"Upoznali smo se u Banjaluci, gdje su se i rodile prve iskre. I odmah na početku smo se složili da je veza na daljinu jako zahtjevna i da smo oboje odlučili, poučeni prethodnim iskustvima, da to ne želimo u životu. Ali ubrzo poslije tih priznanja uslijedilo je jedno veliko 'ALI' koje je reklo da ako je to prava ljubav, uložićemo sav trud koji je potreban da bi se ta ljubav ostvarila. I tako je ljubav putovala kilometrima svakodnevno, da li internet talasima, točkovima, prugama ili avionima, našla je način da iz dana u dan čini srećnim njega, u Minhenu i mene, u Beogradu."
"Sudbonosno 'DA' palo je u Veneciji. Baš tako, palo, kao pravo iznenađenje meni, dok je on imao sve isplanirano u svojoj lijepoj glavici."
"Vozili smo se gondolom, uživali u romantici da bi on prije skretanja u sljedeći kanal šapnuo da baš sada kad skrenemo čeka me najljepši dio Venecije. Kada smo skrenuli, na mostiću ispred nas bio je zakačen transparent s natpisom 'Ljubavi moja, udaj se za mene!'. Oduzeo mi je dah, ostala sam apsolutno nijema, ali izletjelo je 'DA', iako je drugim rječima trebalo malo više vremena!"
Aerodromi me pomalo sećaju na poslovna/turistička putovanja, na brzo premošćavanje granica i teleportovanje u novi svet. A veza je klackanje, kočenje, izletanje iz šina, vraćanje u njih, ljuljuškanje na osećaju i trajanje. A voz je — voz je, dragi moji, ROMANT'KA.
Razmišljanje, čitanje knjige, razmenjivanje novina, ispijanje kafe u bifeu, šetnja od vagona do vagona. Voz je iskustvo, putovanje koje živite. Doživljaj novih predela, doživljaj strpljivog sebe.
Zato za romantičnu priču biramo Romantiku, voz koji seća na sjaj domaćih pruga, na dame u čipkanim rukavicama i gospodu sa visoko uzdignutim šeširima. Voz koji nas u ovom brzom i hudom svetu podseća na odmerenost i dostojanstvo.
"Radovao sam se unaprijed tome jer sam to zamišljao kao jednu opuštenu atmosferu i veoma zanimljiv događaj koji nisam još doživio. To se i obistinilo. Bilo mi je veliko zadovoljstvo iako sam poslije toga bio dobro umoran."
"Mene je iskreno bila trema kako ćemo se ponašati pred objektivima u ulozi manekena i mankenke! Međutim, što je snimanje više odmicalo, trema je nestajala. Gubila se negdje između opuštajućih komentara i pozitivnih vibracija koje je upućivala ekipa Frajera i pogleda na mog najboljeg frajera pred objektivom. Osmijeh, radost i neko novo uzbuđenje su preuzimali moj duh. Bilo je to jedno jako lijepo novo iskustvo i predivan dan proveden s nevjerovatnim ljudima."
Stigli smo
u Topčider
Romantikom romantičnim i ugodnim razgovaranjem stižemo i do stanice. Ne baš Podlugovi, već do mirnog i šumom ušuškanog Topčidera.
U našem ženskom pripremanju i pregovaranju šta obući, videla sam njih dvoje kao moderne ljude sa retro šmekom. Zato sam poželela da sve uredimo tako da pomalo vuče na tridesete godine, na plisirane suknje do pola listova, pletene kofere i raznobojne bukete. Boje čiste i jasne, opušteno-elegantne. Putničke. I namerničke.
"Upoznali smo Frajera čiji koraci i boje duha su nam se jako dopale te odlučili da i mi uradimo jedan 'pre-wedding set'. Htjeli smo da imamo nešto što nam ostaje kao uspomena na naše prve zajedničke korake, na prve iskre i varnice među nama iako nas je razdvajalo hiljadu kilometara, a ipak nas u dijeliću sekunde spajalo."
Banjaluka / Minhen
Polazak
Beograd
Ljubav dolazi
Kažeš, skoro svakog vikenda ste na putu jedan ka drugome? Pakujete neprestano kufere da proživite zajedničke slobodne trenutke? I tako već nekoliko godina… mogu li neki šampionski pehar da vam uručim?
Savamalsko iskrcavanje
Sa Glavne železničke stanice proteže se savamalsko iskrcavanje i uspinjanje ka Kosančićevom vencu, pulsu grada. Kratki predah zove putnike u neku od omiljenih gradskih bašta, npr. u Jazz Baštu u kojoj frajersku ekipu uvek rado dočekaju.
Raspoređujemo kolačaste rekvizite i uškljockavamo zaljubljene frajerke i frajere koji su se transformisali u mornarski pinap nalik onom iz 50-ih godina.
Na tren osećamo more međ asfaltom, pozdravljamo leto i izmeštamo misli iz velegradske problematike. Pozdravljamo Konak kneginje Ljubice, poglede uprtimo ka sjajnoj nacionalnoj istoriji i prilazimo duhovnosti. Sve putujući ka Sabornoj crkvi. Mestu centra i novih početaka. Za njih dvoje, neko dvoje, za putnike i namernike.
Stigli su do crkve. Šta sada?
Da li je ovo dvoje Banjalučana gazilo nekolikogodišnje pute da bi se pred crkvom zaustavilo? A, ne. Jedno lepo venčanje čeka nas u oktobru.
"Truditi se što više biti svoj — učiniti taj dan ogledalom vas, mladenaca, vaših ideja i osobina."
"Jedan frajer i bidermajer sam upratila prvenstveno preko FB stranice i prvo sam bila oduševljena slikama, bojama i živošću kojima odiše sajt na prvi pogled, a potom tekstovima i pričama koje ostavljaju bez daha i izvlače osmijeh na lice. Oduševljenje je tek nastupilo kada smo uvidjeli vašu angažovanost, profesionalnost i posvećenost i k nama, i k samom radu. Hvala na predivnom danu i bezbrojnoj količini osmijeha koje ste nam pričinili!"
Kufere u ruke, misli na drum i putujte sa letom pod mišku. Nije bitno kuda, neka vas put nanese. Tražite novog, promenljivog sebe u trenutačnim mestima.
Vaša Ivy M2 — Juli 2014.
Fotografija
Nikola Marinković
Šminka
Ena Jović
Asistent na snimanju
Sonja Bogdanović
Organizacija & stilizacija
Jedan frajer i bidermajer
Lokacija — voz
Romantika, Železnice Srbije
Lokacija — bašta
Jazz Bašta, Beograd
Porcelan
Privatni izvori & radnja Stela
Kolači
Fini
Još kadrova sa snimanja
Galerija
