Uspomene boje lavande
Mirisi koji prizivaju najlepše trenutke
Kažu da dobar miris može oterati sećanja na najgore događaje, a mislim da isto tako može prizvati i najmilije. Mirisi mog detinjstva su kontinentalni i rustični, mirišu na šaš i kanticu sa mlekom koju mlekadžika svakog jutra ostavlja ispred vrata da bi se tečnost ubrzo našla u šerpi na koju svi motre da ne zagori. Detinjstvo miriše na ciku i vrisku — kipi mleko, daj još jednu flašu soka paradajza sa peršunom, imam nov recept za ajvar, prekiselila sam ovogodišnju turšiju! Zvuci odjekuju kroz hodnike naše kuće, uvek smo se dovikivali i to svi uglas, bilo nas je mnogo, različitih uzrasta, nas grlatih, koji paze na mleko.
Mirisi ravnice mešaju se sa zrakom dalmatinskog primorja, sa škurama nekadašnjeg hvarskog stana i toplinom kruha iz obližnje radnje. Možda je osnovna nota mog primorskog dela života u bojama pastelne lila nijanse. Još pre spoznaje sebe, prvo životno iskustvo letovanja bilo je hvarsko.
Jedna biljka vremenom se utisnula u detinje čulo, neobična i nikad otkrivena, dotad nepoznata ravničarskom čeljadetu. Umesto žitnih polja otkrila sam žito druge boje. Zavolela sam miris koji umiruje, kap ulja po jastuku za miran san i nepregledna polja lavande.
"Zavolela sam miris koji umiruje, kap ulja po jastuku za miran san i nepregledna polja lavande."
Mnogo godina kasnije vraćam se Dalmaciji, upoznajem nove prijatelje i grlim lavandu ispod opatijskih kandelabra. Srce mi zaigra jer znam da je Hvar blizu, osećam kako me nežno zove da svratim i da ga pogledam očima boje lavande. Njega neiskomercijalizovanog, pustog, zubatim suncem osunčanog kada ga usred zime svi napuste. Pust kamen koji stoji među prijateljima i domorocima, poput lavande koja privlači samo prave leptire.
Lavanda se spontano preselila u maminu baštu bujajući čisto iz obesti onima koji kažu da se neka podneblja ne mogu spojiti. Onima koji misle da postoje nepremostive granice i da neće svaka zemlja biti dobro tle za stranca jer, zaboga, njemu tu nipošto nije mesto. Tako vragolasto cveta i širi se na ravničarskoj crnici ta razuzdana dalmatinska dama namigujući prolaznicima, mameći ih svojim mirisom.
Baca ih u iskušenje da joj priđu, da je osmotre, dodirnu i gricnu. Jer ona nosi čari Van Gogovih platna, provansalskih polja, dalmatinskih klapa i snova koji uljuljkuju.
"Leto za mene cvrči zrikavcima i boji se lavandom."
Vadim crnu ukoričenu sveščicu u kojoj su brižljivo razvrstani raznorazni recepti. Više se ne zna sa kojih sve strana prikupljani, isečci iz novina, krasnopisom ispisani recepti i preko njih žvrljotine jedne devojčice koja pokušava da njene isprekidane linije zaliče na sunce i cvet. Neke od tih strana međ sastojcima, pored umazanog krema, zasijaju lila bojom. Zato danas nazdravljamo u ime lavande!
Sastojci
Priprema
Korak 1
Korak 2
Korak 3
Korak 4
Korak 5
Serviraj
„Opažaš da cvetovi svoje dragocene mirise ispuštaju
I niko ne zna kako iz tako malog središta izvire tolika slast,
Zaboravljajući da u tom središtu večnost vrata svoja otvara."
„Videti svet u zrncetu peska
I videti u cvetu nebeska prostranstva,
Držati beskonačnost na dlanu
I večnost u jednom životnom času."
Nikola i ja nazdravljamo svim našim prijateljima iz Hrvatske, starim i novim, uspomenama iz detinjstva i budućim plovidbama.
Sve će grozote vreme odneti. Ili lavanda opojnim mirisom zavesti. Njoj se još niko nije mogao odupreti.
Miomirisni pozdrav iz bašte — Ivy M2Fotografija: Nikola Marinković
Zahvalnica: Frizerski salon Bob i Gosh Cosmetics Srbija.