Par pored vintage automobila, crno-bela fotografija

Frajerska venčanja · 2016

Domaće arty venčanje svetskih razmera

Većina ljudi kroz život bira utabane staze. Retki su oni koji biraju puteve kojima se ređe ide.

Scroll

Početak priče

Većina ljudi kroz život bira utabane staze. Više puta pređene, proverene, po mogućstvu ne previše vijugave. Retki su oni koji biraju puteve kojima se ređe ide. Avanturisti otvoreni za nova iskustva, večito u potrazi za novim sopstvom. Ljudi spremni na promenu i eksperiment. Obično vas hrabrost takvih ljudi inspiriše, razduševi i podstakne na nove izazove.

Ovog leta, na vijugavom i uzbudljivom putu, našla sam se sa jednim takvim parom u ulozi organizatora njihovog nesvakidašnjeg venčanja. Poželeli su da sami tabaju samo svoju stazu, a ja sam se u sebi osmehnula i tog trena shvatila da nas univerzum nije slučajno spojio.

Šta ga čini posebnim

Ako se pitate po čemu je ovo venčanje toliko posebno, reći ću vam – po svemu. Počev od prvobitne ideje da su poželeli nikad doživljeno iskustvo kako za njih, tako i za njihove goste, netipično venčanje po svim segmentima, gastronomski ugođaj i dan za upijanje svega najboljeg što Srbija može da ponudi.

Ljudi čine magiju

Ako se pitate da li jedno nezaboravno venčanje čine cvetni aranžmani, ukrasi, kićanke, mašne, navlake za stolice i ostale zavrzlame, reći ću vam vrlo kratko – ne, nikada. Njega čine ljudi. Njihova luđačka energija i spremnost na nove ideje. Na dobru organizaciju koja trpi fleksibilnost trenutka. Sada i ovde. Mladenci koji spoznaju taj sklad, imaće nešto što se ne može nazvati samo venčanjem, već magijom.

Izazov magacina

Zato je ovo venčanje tako posebno i neobično, odvažno i iskustveno? Venčanje van adekvatnog prostora za zabavu. Ko je još šašav da se u takvu avanturu upusti?

Magacin bez rasvete, neophodne struje, propisne kuhinje… Stolova, stolica, setova za ručavanje… Bez hrane i pića, osoblja i svega što je potrebno da bi zabava funkcionisala? Van Beograda? Ravno samoubistvu. Ili avanturi za one koji vole hrabro da gaze.

Kako je sve počelo

A kako je sve počelo? Upoznavanje sa parom N2 počelo je na „krilima jedne divne kolegijalne preporuke“ od strane Mlice Perović, fantastičnog producenta i organizatora Đokovićevog venčanja (kojoj se ovom prilikom zahvaljujem na nesebičnom deljenju iskustva i neverovatnoj veri u Frajera od samih njegovih početaka). Pomislila sam kako je takva srčana preporuka lepa i retka u današnje vreme, već sam početak prepiske sa mladencima je obećavao.

Nastavak mejla usledio je u sličnom maniru:

„Bavimo se kreativnim poslom.

Imamo jasno definisan ukus i punu korpu ideja.

Volimo interesantne i rafinirane stvari.

Verujemo da manje je više.

Vrlo smo otvoreni za predloge.

Radujemo se iskustvu pred nama.“

Treba li da pomenem naznake uzbuđenja? Na istoj smo stazi. Neka tabananje počne!

Kao da snimamo film

Naša dalja dogovaranja i organizovanja bila su prožeta vrcavom enegijom i haiku poezijom. Ubrzo sam shvatila da mi zapravo ne organizujemo samo jedno venčanje. Osećaj je bio kao da snimamo film. Zahvaljujući našem mladoženji, reditelju po struci, imali smo jasno definisane želje i zamisli.

Naši kreativni mladenci uvek su imali sjajne ideje kojima smo se čitav moj tim i ja radovali kao deca u prodavnici slatkiša. Pozorišna rasveta, ambijentalno svetlo, vrhunske delicije, domaća najkvalitetnija vina, prirodan i nepretenciozan stil, tako raskošan zbog svoje jednostavnosti, samo su neke od smernica kojima smo se vodili.

Intimna proslava

Ono što je najdivnije kod ovog venčanja možda je upravo činjenica da ovi mladenci nisu pravili venčanje „sela radi“, već „sebe radi“. U apsolutnom značenju izraza. Želeli su da njihovo venčanje ostane skriveno od očiju svih, nisu želeli da otkrivaju svoj identitet, lične emocije čuvaju kao najdublje dragocenosti.

Magacin obasjan Edison sijalicama u noći

Osećaj je bio kao da snimamo film

Umetnici i avanturisti

Nije mi dugo trebalo da shvatim da su N2 kreativci-umetnici, putnici-avanturisti, lovci na doživljaje, na uspomene. Ne na slavu i lovorike. Mladenci koji pored iznajmljenog buick-a sedaju u jedan od autobusa sa svojim gostima, kako slučajno ne bi neki delić atmosfere propustili, ne sreću se svakodnevno.

Mladenci koji šire energetske talase dobrog osećaja ovako su to uradili – nezaboravno za sve njihove goste širom sveta koji su na par dana zagrizli srž Srbije i videli njenu lepšu, darovitiju stranu.

Logistika

Ako se pitate koliko je teško organizovati venčanje u prostoru koji je potpuno neopremljen i nefunkcionalan za slavlja ovog tipa, reći ću vam iskreno – ne pokušavajte ovo sami kod kuće.

Sem ukoliko nemate čelične živce, proveren tim saradnika i spremni ste da se ovakvom „snimanju filma“ potpuno posvetite nekoliko meseci bez prestanka. Morate dobro poznavati teren, njegove manjkavosti i rupe, kao i nepredvidivosti koje vas mogu očekivati.

Zato sam procenila da sve što je neophodno treba povući iz Beograda. Sve proverene saradnike, opremu, rasvetu, ozvučenje, agregate, hladnjače, montažne kuhinje, stolove, stolice, posuđe, slanike, escajge, hranu, piće, torte, kolače, autobuse, kombije, taksije, konobare, dečke-potrčke, žene-pralje i sve ostalo ljudstvo i predmetstvo uz dobru energiju povukla sam sa sobom kako bi ovo višemesečno planiranje prošlo bez greške.

Svetskih razmera

Pitate se – šta je neophodno za venčanje u netipičnom okruženju i u prostoru koji nije predviđen za elegantne zabave ovog tipa? Šta je sve potrebno da se veliki broj širom sveta pristiglih gostiju u istom trenu opsluži i da sve teče kao po loju?

Fantastični mladenci sa idejom i voljom. Fanatični organizator sa svojim saradnicima koji je više meseci proveo u konstantnoj koordinaciji sa hiperorganizovanim i ažurnim mladencima. Tri lokacije na dan venčanja (crkva, muzej za građansko venčanje i nekadašnji žitni magacin za žurku). Tri velika autobusa za prevoz gostiju. Oldtajmer za mladence, kombi za poklone, vozilo za hitne slučajeve.

Već pomenuti tehnički park koji čine agregati, hladnjače, montažne kuhinje kako bi sve što se sprema bilo sveže, tek spremljeno i ukusno. Montažne sudopere, tona tanjira svih oblika, dubina i visina. Čaša još više.

Odakle nam svima toliki entuzijazam? Bila sam gonjena neizmernom željom da zaista napravimo nesvakidašnji doživljaj za sve prisutne, kao i da uradimo jedno domaće venčanje svetskih razmera.

Potpuno personalizovano, bez ikakvih kompromisa. Želela sam da našim mladencima ostvarimo svaku zamisao i da uzdignemo domaće venčanje na svetski nivo.

Živa energija

Ono što vam ovaj post ne može preneti jeste živ energetski osećaj prisustva na ovom dešavanju. Ne samo venčanju, na događaju. Gulaš u večernje sate na obali Dunava. Najukusniju beogradsku hranu koja se pripremala na licu mesta. Iskre u osmesima koje se mešaju sa iskrama prskalica. Zvuk čaša dok se nazdravlja. Muziku koja zavodi i osvaja. Nasmejana lica koja se njišu. Miris reke. Opuštenost frajerske mlade. Pogled našeg mladoženje dok gleda svoju venčanu suprugu. I veliku ljubav koja je u toj noći neprestano titrala.

Atmosfera

Iskre, vino, muzika, Dunav

Iza scene

Posmatrala sam sve iza scene, ujedno i sudelujući i držeći konce u rukama. Uživala u spontanosti mladenaca koji su disali taj dan svakom svojom porom. Bila ushićena njihovom ležernošću i rođenom harizmom za kreiranje magične atmosfere.

Zahvalnost

Magije se ne dešavaju tek tako, bez dobre energije i dobronamernih ljudi. Zato bih se najpre zahvalila Mlici Perović, jednoj sjajnoj ženi i producentkinji bez čije preporuke ne bih izvadila čarobni štapić i učestvovala u čudesnosti događaja ovih neverovatnih ljudi.

Zatim, upravo tim neverovatnim ljudima, frajerskim mladencima N2 što smo sve trnje na putu posekli hrabrošću i međusobnim poverenjem. Hvala vam što ste verovali vi meni i drago mi je što sam verovala i ja vama. Ogroman zagrljaj i nakon zato što umete da cenite posvećen rad, uloženo vreme, pruženu ljubav i energiju.

Ogromnu zahvalnost dugujem i mom timu: frajerskim pomoćnicama, saradnicama Sanji i Andrijani na bezuslovnom zalaganju, Mariji iz Dijagonale na divnoj energiji koju unosi u hranu čudesnog ukusa, Duletu, našem smirenom „šefu sale“, kao i svim konobarima, barmenima, muzičarima, majstorima svetla, zvuka, ljudima koji su stajali cele noći pokraj hladnjača, u kolima na stendbaju, prevoznicima, dobavljačima, izvođačima i zabavljačima.

Hvala što ste imali poverenje u vođu tima i što ste svojim dobrim raspoloženjem u čitav događaj uneli deo sebe.